Toggle Navigation

 

Celer (Apium graveolens)

Danas postoje tri osnovna tipa: beli celer, zeleni celer i celer s korenom nalik na belu repu. Uzgaja se kao začinska biljka, a koristi se kao aromatični dodatak supama, salatama, mesnim i drugim jelima.

Plativoo

\r  

\r

\r  

\r

\r Poreklo

\r

\r Celer je zeljasta dvogodišnja biljka s mesnatim vretenastim korenom i stabljikom. U 17. veku razvio se iz samoniklog, običnog,  divljeg celera koji je rastao u evropskim močvarnim pojasevima, odakle je i uspešno kultiviran. Danas postoje tri osnovna tipa: beli celer, zeleni celer i celer s korenom nalik na belu repu. Uzgaja se kao začinska biljka, a koristi se kao aromatični dodatak supama, salatama, mesnim i drugim jelima.U doba Homera bio je simbol lepote i veselja, a starim Grcima je bio najomiljenije cveće za groblje i žalost. Kod starih Rimljana bio je simbol smrti, pa su za nekoga na samrti govorili "Apio indiget" -preostaje mu samo celer-. Celer je robustan, podnosi i oštru klimu, zato se može nabaviti tokom čitave godine, ali je najboljeg kvaliteta tokom letnjih meseci.

\r

\r  

\r

\r Lekovitost

\r

\r Celer koji se gaji u vrtovima, za razliku od divljeg, na glasu je kao vrlo vredna lekovita biljka. Sveže stabljike i lišće sakupljaju se od jula do avgusta, a koren se vadi od sredine septembra do sredine novembra. Koren ima svojstven i aromatičan miris. Lekovite supstance, kao što su flavonoid apiin, koji ima antioksidativno dejstvo, eterična ulja i aminokiselina asparagin, nalaze se u korenu, stabljici i listovima.

\r

\r Dok se većina prvo seti sočnih stabljika celera, u kulinarstvu i u medicini, se upotrebljava lišće, koren i semenke. Lekovite supstance najbolje ostaju sačuvane u sveže isceđenom soku sirovog korena, listova i stabljike, mada se preporučuje upotreba što manje listova jer sok može učiniti gorkim. Napitak je odličan lek u ranim fazama reumatizma i gihta, a preporučuje se osobama sklonim gojenju, kao i onima koje pate od celulita, zbog svog delovanja na krvotok. Snižava krvni pritisak i smanjuje nivo šećera kod dijabetičara. Sok od celera povoljno utiče na regulisanje menstrualnih tegoba.

\r

\r  

\r

\r Priprema hrane

\r

\r Pre pripreme, celerov koren treba očistiti četkicom u hladnoj vodi kako bi odstranili ostatke zemlje, odseći vrh i oguliti njegovu grubu površinu. Nakon što ga isečete na kriške, kockice ili naribate, prelijte ga limunovim sokom ili kratko uronite u vodu s limunovim sokom kako u dodiru sa svetlom ne bi izgubio boju. Sirovi koren celera najčešće se koristi u salatama. Najpoznatija od svih je Waldorfska salata, od celera i jabuka isečenih na rezance, sa majonezom i pavlakom uz dodatak naseckanih oraha. Na švedski način koren celera se iseče na štapiće, pomeša sa majonezom, senfom i ulupanom pavlakom, i poslužuje na ražanom hlebu, ili servira uz mesna i riblja jela. Možete ga probati i u salati sa pečenom cveklom sa dodatkom začina, soka od limuna i posutu orasima.