Za razliku od mleka koje zbog sadržaja laktoze ne mogu konzumirati sve osobe jogurt je kao napitak dostupan svim konzumentima. Prilikom procesa fermentacije laktoza iz mleka prelazi u kiselinu. Jogurt ima veću  gustinu od mleka. Nastaje procesom fermentacije pomoću bakterija koje se dodaju u mleko. Mleko se zgreva na temperaturi 42-45 stepeni Celzijusa. Tokom kuvanja se u mleko dodaju bakterije i nakon kuvanja mleko se nakon nekoliko sati pretvara u jogurt. Jogurt se može dodavati u mnoga jela. Danas se sve više u jogurt dodaju arome voća kao i samo voće kako bi se dobio izvrstan napitak za osveženje. S obzirom na kiseli ukus jogurt je dobar za pripremu marinada za meso.

 

Nutritivna vrednost: Jogurt je bogat proteinima, kalcijumom, vitaminom B2 i vitaminom B12.  Konzumiranje jogurta preporučuju se pri opštoj iscrpljenosti, anemiji (malokrvnosti), u slučaju bolesti jetre, bubrega i srca, a i prilikom čira na želucu. Takođe, jogurt se koristi i u medicini, konkretno za sprečavanje diareje uzrokovane antibioticima i za lečenje problema sistema za varenje.