Crveni brazilski biber (Schinus terebinthifolius)
Brazilsko stablo bibera ili stablo schinusa potiče iz Brazila. Prve su biljke došle u Evropu u 16. veku. Sredinom 19. veka stablo schinusa je kao ukrasno stablo uvezeno u Floridu. Danas najveći deo crvenog bibera potiče s otoka Réuniona.
\r
\r\r Poreklo
\r\r Crveni biber raste na brazilskom stablu bibera koje nije srodno s običnim biberom, nego pripada porodici rujevki. Zimzeleno stablo može narasti do 9 metara i ima sićušne bele cvetiće iz kojih se razvijaju zelene bobice. Nakon dužeg sazrevanja postaju crvene boje. Kao začin upotrebljavaju se osušene bobice. Crveni biber ne sme se pomešati s pravim, zrelim crvenim biberom koji se gotovo i ne može nabaviti.
\r\r
\r\r Ukus
\r\r Crveni biber ima sladak, aromatičan ukus sličan terpentinu, blago drvenast i sličan borovnici. Crveni biber nije ljut. Puna se aroma razvija tek kada se zrnca samelju.
\r\r
\r\r Priprema hrane
\r\r Crveni biber se najčešće koristi kao sastojak šarenih mešavina bibera, za dekoraciju, dodaje se u ribu, plodove mora, špargle i svetle sosove. Takođe se veoma često koristi za deserte i kao dodatak čokoladi. Važno je napomenuti da crveni brazilski biber nije zamena za biber kao i to da se treba dozirati u malim količinama.
